Sa zadovoljstvom, često prelistam naše Posavske portale, i ovom zgodom naiđoh na lijepe stihove posvećene ''veselim strojevima'' i kapima nove rakije, čiji miris se ovih dana širim ravnom Posavinom!
Stihovi su preuzeti sa www.posavina.org.
Pečenje rakije
Moram ovo ispjevat za mlade,
nek’ ostane i neka se znade
Posavljaci što sa šljivom rade!
Kada, neka šljiva rod donese,
pokupi se u kacu istrese.
Tu u kaci mora da ostane,
dok od šljive i kom ne postane.
Do kazana sad se to donese,
i u kazan par kova istrese.
Taman tol’ko kol’ko mora biti,
ispod treba vatru naložiti.
Kazandžija tad se s grdžom bori,
stalno miješa da to ne zagori.
Dok on drva stalno loži, meće,
tad iznutra kroz cijev para kreće.
Poslije cijev u jedno bure ode,
A u njemu puno hladne vode.
Pa se para tu odmah rashladi,
I od pare rakija se radi!
Da vidite ljudi tada sreće,
kad rakija krene i poteče.
Tada počnu pričat divandžije,
Kol’ko kome bacala je prije.
Jedan kaže čačanka mi dala,
po kazanu i deset litara.
Drugi kaže meni Bogu hvala,
Madžarica dvanest je dala.
Treći kaže da tol’ko dobiju,
ti što vole nejaču rakiju.
A tko voli da obara s nogu.
maksimalno sedam dobit mogu!
Ali divan nikad pravi nije,
ako nema tu jedne šargije.
Pa se pjeva dok rakija teče,
ostane se čitav dan i večer!
Tu se šali, veseli i pije,
uz rakiju nitko tužan nije.
Jedan popit busa se u prsa,
Šljivovice bit’ će do Uskrsa!
Drugi kažu bit’ će Bogu hvala,
ako žena ključ ne bude dala.
Mili Bože lijepog običaja,
kad rakiju peče naša raja
Stihovi: Mijo Vidaković
Nema komentara:
Objavi komentar